Nerešavani problemi manjina Thursday, Feb 17 2011

Beograd — Muftija Muamer Zukorlić navodi da je, govoreći o egipatskom i tuniškom scenariju u Srbiji, mislio na fenomen nepravde i da bi “režim sve to mogao da očekuje“.

Aida Ćorović iz organizacije Urban In ocenila je da se u Srbiji nagomilani problemi manjina nisu rešavali i da izbori za nacionalna veća ništa nisu rešili.

Ona je u Kažiprstu B92 rekla da je bavljenje nacionalnim manjinama u Srbiji „friziranje“ i da se formalna pitanja ispunjavaju dok se suštinom niko ne bavi.

„Ne bavimo suštinskim pitanjima jer postoji užasno visok stepen netolerancije i utisak da su manjine te koje smetaju. Treba pitati šta to manjinski narod zamera većinskom, koje su to vrste stereotipa koje postoje, pa da krenemo time da se bavimo“, rekla je direktorka nevladine organizacije Urban In iz Novog Pazara Aida Ćerović.

Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić je rekao da „kada sistem i pravosuđe ne postoje, narodu ne preostaje ništa drugo nego da izađe na ulice i pokaže svoje nezadovoljstvo“.

„Postoje evropski i afrički način – afrički možemo videti na ulicama Kaira i Tunisa, dok se evropski postiže pobedom na izborima. Međutim, mi smo na izborima na Nacionalni savet pobedili, ali nam to ne priznaju“, rekao je Zukorlić.

„Izbori za nacionalna veća nisu ništa rešili jer su bili ispolitizovani. Najbolji ljudi koji bi najbolje predstavljali svoj narod na najbolji mogući način to ne rade, jer nisu na listama partijskih službenika“, rekla je u Kažiprstu, direktorka organizacije Urban In.
Sukobi zbog teksta
Sporni odgovor iz Danasa

Aida Ćorović je posle teksta u beogradskom dnevniku Danas u kome opisuje situaciju u Sandžaku i odgovora koji je pre dva dana je stigao iz Muslimaskog omladinskog kluba Islamske zajednice u Srbiji koju vodi muftija Muamer Zukorlić, koji je u javnosti ocenjen kao govor mržnje, bila gost u Kažiprstu B92.

Direktorka nevladine organizacije Urban in Aida Ćorović je rekla da tekst u odgovora nije pisala žena koja je potpisana i da je ona žrtva .

„Ovakav govor mržnje može da napiše samo jedan ostrašćeni, primitivni muškarac koji bije svoju ženu svaki drugi dan. To je porodično nasilje, i ja poznajem takve ljude. To su muškarci koji će sa svojom ženom izroditi petoro – šestoro dece, a onda će pored svoje žive supruge dovesti mlađu ženu, jer prosto ova stara više nije zgodna. A onda će poturiti tu mladu ženu, ni krivu ni dužnu, da zastupa njihove stavove“, rekla je Ćorovićeva.

Muftija Zukorlić je rekao da je tekst odgovora napisao onaj koji ga je potpisao i da bi Ćorovićeva trebalo da razmisli o tome što piše u tekstu.

„ Ali ono što se mora pomenuti jeste da je ovaj tekst zapravo odgovor na najmanje desetak njenih ranijih, a ona je očigledno iznenađena činjenicom da se neko usudio da joj odgovori“, rekao je Zukorlić.

On je rekao da je bio predmet mnogih tekstova Aide Ćorović ali da nije nalazio za shodno da joj odgovara.

„Radi se o marginalnoj ličnosti koja nema težinu. U Novom Pazaru ima na desetine nevladinih organizacija, a samo njoj je dat medijski prostor, a kada se ja pominjem onda se skidaju sve titule. To je sve u sklopu nastavka diskriminacije koja se vrši prema Bošnjacima već godinama“, rekao je on.

„Ja više njega neću zvati muftija Muamer Zukorlić, on je za mene samo Muamer Zukorlić. On je sramota za titulu koju nosi. Vrlo je indikativno da se taj tekst odgovora pojavio na rođendan poslanika Muhameda. Tog dana treba da se govori o poslanikovom životu, njegov život treba da bude primer svakom dobrom i pametnom čoveku, bez obzira na religiju. Poslanik Muhamed nije imao telohranitelje i bio naoružan do zuba. Nije imao besna kola, a znamo ko ih vozi“, rekla je Aida Ćorović.

Beograd — Muftija Muamer Zukorlić navodi da je, govoreći o egipatskom i tuniskom scenariju u Srbiji, mislio na fenomen nepravde i da bi “režim sve to mogao da očekuje“.
Problemi manjina (FoNet, arhiva)

Pored polemike sa državom, nastavljen je i “obračun” Zukorlića i nevladinih organizacija koje upozoravaju da muftija truje narod u Sandžaku.

Nakon izjave Aide Ćorović, direktorke nevladine orgnazicazije Urban In iz Novog Pazara da Muamera Zukorlića više neće zvati mufija jer je on sramota za titulu koju nosi, reagovao je i sam Zukorlić.

On je u izjavi za B92 rekao da je Aida Ćorović marginalna ličnost koja nema težinu, ali koja o njemu piše na desetine tekstove, dok se, kada joj neko odgovori, to karakteriše kao govor mržnje.

Na tekst Aide Ćorović u dnevnom listu “Danas” o tome kako je masovna pojava u Sandžaku u poslednje vreme nošenje hidžaba ili marame zapravo u funkciji jedne političke opcije koju predvodi muftija Zukorlić, reagovala je potpredsednica Muslimanskog omladinskog kluba Aida Rašljanin. Ona je Ćorovićevu okarakterisala kao isfrustiranu ženu bez kučeta i mačeta.

Međutim, Aida Ćorović je, gostujući u “Kažiprstu“ B92 rekla da taj tekst sigurno nije napisala žena koja ga je potpisala, već je to delo isfrustriranog i primitivnog muškarca.

“Taj tekst nije potpisala žena. Taj tekst nije potpisala Aida Rašljanin. Ona je podjednako žrtva kao i ja, samo u drugom kontekstu. Ovakav govor mržnje može da napiše samo jedan ostrašćeni, primitivni muškarac koji bije svoju ženu svaki drugi dan“, ocenila je ona.

“To su muškarci koji će sa svojom ženom izroditi petoro – šestoro dece, a onda će pored svoje žive supruge dovesti mlađu ženu, jer prosto ova stara više nije zgodna“, navodi Ćorovićeva.

Ni tu glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić nije ostao dužan, pa ju Aidu Ćorović nazvao mrziteljem sopstvene kulture i svega što je muslimansko.

Zukorlić za B92 tvrdi da se Aida Ćorović bavi njegovom ličnošću u raznim tekstovima, ali da on nikada nije želeo to da komentariše.

“Radi se o marginalnoj ličnosti koja nema težinu. U Novom Pazaru ima na desetine nevladinih organizacija, a samo njoj je dat medijski prostor, a kada se ja pominjem, onda se skidaju sve titule. To je sve u sklopu nastavka diskriminacije koja se vrši prema Bošnjacima već godinama“, rekao je on.

Što se tiče spornog teksta, Zukorlić demantuje njene reči.

“Onaj ko je napisao tekst je i potpisao tekst. Onaj ko je potpisao tekst, stoji iza njega. Dotična bi eventialno trebalo da razmisli o tome što piše u tekstu. Ali ono što se mora pomenuti jeste da je ovaj tekst zapravo odgovor na najmanje desetak njenih tekstova, a ona je očigledno iznenađena činjenicom da se neko usudio da joj odgovori“, ocenio je Zukorlić.

Međutim, prema rečima Aide Ćorović, Zukorlić truje narod Novog Pazara.

“Ja više njega neću zvati muftija Muamer Zukorlić, on je za mene samo Muamer Zukorlić. On je sramota za titulu koju nosi“, ocenila je Ćorovićeva.

“Vrlo je indikativno da se taj tekst pojavio u ’Danasu’ na rođendan poslanika Muhameda. Tog dana treba da se govori o poslanikovom životu, njegov život treba da bude primer svakom dobrom i pametnom čoveku, bez obzira na religiju. Poslanik Muhamed nije imao telohranitelje i bio naoružan do zuba. Nije imao besna kola, a znamo ko ih vozi“, podsetila je ona.
Ponovljeni izbori neće rešiti probleme

Muftija Zukorlić je ponovio da neće učestvovati na ponovljenim izborima za bošnjačko nacionalno veće, koji su zakazani za 17. april.

On je poručio da “kada sistem i pravosuđe ne postoje, narodu ne preostaje ništa drugo nego da izađe na ulice i pokaže svoje nezadovoljstvo“.

“Postoje evropski i afrički način – afrički možemo videti na ulicama Kaira i Tunisa, dok se evropski postiže pobedom na izborima. Međutim, mi smo na izborima za Nacionalni savet pobedili, ali nam to ne priznaju“, rekao je Zukorlić.

Aida Ćorović takođe smatra da novi izbori neće promeniti, ali za to nudi drugačije objašnjenje.

Ona je ocenila da se u Srbiji nagomilani problemi manjina nisu rešavali i da izbori za nacionalna veća ništa nisu rešili.

“Izbori za nacionalna veća nisu ništa rešili, jer su bili ispolitizovani. Najbolji ljudi koji bi najbolje predstavljali svoj narod na najbolji mogući način to ne rade, jer nisu na listama partijskih službenika“, rekla je Ćorovićeva.

Ona je rekla da je bavljenje nacionalnim manjinama u Srbiji “friziranje“ i da se formalna pitanja ispunjavaju dok se suštinom niko ne bavi.

“Ne bavimo suštinskim pitanjima jer postoji užasno visok stepen netolerancije i utisak da su manjine te koje smetaju. Treba pitati šta to manjinski narod zamera većinskom, koje su to vrste stereotipa koje postoje, pa da krenemo time da se bavimo“, rekla je Aida Ćorović.

Prethodno je Muamer Zukorlić poručio vlastima da, ukoliko ne vode računa, lako može i u Srbiji da se dogodi scenario iz Egipta.

Prema njegovim rečima, svaka nedemokratska vlast htela je da porobi muslimane, pa tako i ova.
Omerović: Ozbiljno gledati na muftijine poruke

Član skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost Meho Omerović pozvao je sve državne organe da “najozbiljnije” uzmu u obzir poruke muftije Muamera Zukorlića.

Omerović je rekao da je glavni muftija Zukorlić veoma uticajna ličnost u bošnjačkom narodu.

“Problemi na koje Zukorlić upozorava postoje. Ne treba ih sakrivati, već se oni moraju rešavati”, naveo je Omerović.

Omerović, koji je i visoki funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića, poručio je i da se ne sme upasti u zamku da se svaka reč koju muftija izgovori doživljava kao napad na državu.

video:

Leave a Response »

 

Hidžab, marama kao politika Tuesday, Feb 15 2011

Hidžab, marama kao politika

Prošle sedmice, u beogradskom dnevnom listu Danas, objavljen je tekst Aide Ćorović fokusiran pretežno na ulogu žena i odnos prema njima u osetljivim političko-verskim prilikama u Sandžaku. Direktorica nevladine organizacije Urban-In iz Novog Pazara posebno se osvrnula na ulogu muftije Muamera Zukorlića u stvaranju ovih (ne)prilika u regionu. Njen tekst izazvao je lavinu mržnje u Sandžaku, čiji se deo prelio čak i na stranice Danasa. Tako smo, umesto u političkom dijalogu neistomišljenika, nažalost, i dalje u prilici samo da učestvujemo u odbrani elementarnog prava na mišljenje. U ime solidarnosti, prenosimo “sporni” tekst Aide Ćorović

Kakve su perspektive Sandžaka ako sve ratobornija i glasnija IZ u Srbiji i njen čelni čovek, muftija Muamer Zukorlić, preuzmu i političko kormilo u ovom regionu, možda najbolje ilustruju dva naizgled spontana, ali svakako koordinisana događaja. Naime, na tribini koju su, nedavno, upriličile studentkinje Fakulteta za islamske studije, a koja je bila posvećena odevanju muslimanki, kolektivno i „sasvim spontano“, pokrilo se sedam devojaka i jedna žena.

Pre par dana izveden je još jedan takav „performans“ – ovoga puta pokrilo se 14 mladih žena. Sami po sebi, da se ne dešavaju u ovakvom političkom trenutku i da nisu nova papazjanija „skuvana“ u kuhinji velikog majstora manipulacije masama, spin-doktora muftije Zukorlića, ovi događaji ne bi bili osobito vredni pažnje, pogotovu ne medijske. Zašto baš hidžab i zašto baš u ovom trenutku – tema je koja izaziva pozornost i traži izvesna pojašnjenja.

Nošenje hidžaba ili marame kojom muslimanke pokrivaju kosu, poslednjih godina izaziva sve veću pažnju i predmet je brojnih polemika. Hidžab postaje paradigma i simbol koji je, nevoljno, dobio ambivalentno značenje koje zavisi od poimanja islama danas. Za sledbenike i poštovaoce islama hidžab je pobeda verskog nad sekularnim, a za one koji se bave ljudskim pravima – ostvarenje ljudskog prava da se dostojanstveno i javno nosi versko obeležje. Za one čiji je stav da u sekularnim državama nema mesta verskim simbolima, pa ni kada je odeća u pitanju, ali i za one koji nedovoljno poznaju islam, hidžab je postao paradigma za pretnju i opasnost.

Meni najzanimljivije reakcije dolaze od doslednih feministkinja i onih koji se bore za prava žena, gde mogu i sebe da svrstam. Te se reakcije i pomešana osećanja kreću od podrške i pomoći ženama koje su odlučile da nose maramu, do određenog stepena rezigniranosti prihvatanjem ovog čina kao nečega što, donekle, ograničava teško stečene ženske slobode. Mada smatram da nošenje hidžaba nosi taj ograničavajući momenat, bezrezervno sam dala podršku onim ženama iz svog okruženja koje su početkom devedesetih, ali i kasnije, odlučile da ga nose. Ono što smatram ključnim momentom da se ovakva odluka poštuje i da ne nailazi na neodobravanje sredine jeste duboko promišljen proces introspekcije i iskreno prihvatanje islama u svim njegovim pojavnostima. Ono što, međutim, izaziva veliki otpor sredine i određenu porugu, jeste površan i, rekla bih, pomodan pristup u nošenju hidžaba iza koga ne stoji ništa drugo do degradirajući stav da žena samu sebe doživljava kao trgovinsku robu sa sertifikatom ponuđenu na bračnom tržištu. Nažalost, nije retkost da u gradu u kom se, manje-više, svi poznajemo, devojke koje imaju ozbiljnu narkomansku prošlost, a neretko im je to i sadašnjost, pribegavaju pokrivanju i na taj način „peru“ svoje biografije i socijalni život. Nije retka pojava da i roditelji, pogotovu majke, vrše jak pritisak na svoje kćeri, te se one opredeljuju za hidžab. Neretko se radi o uticaju na devojčice od desetak godina, pa smatram da se ovakva vrsta prisile, perfidno upakovana u tradicionalne vrednosti, kosi sa do sada postignutim stepenom ostvarenja dečjih prava, te da samo odrasla i zrela osoba može doneti valjanu i autentičnu odluku da usvoji neku od religijskih formi ponašanja. Ovakvo ponašanje roditelja, nažalost, govori da islam i njegove postulate ne poznaju na pravi način i da su, donekle, saučesnici u njegovom pogrešnom tumačenju i primeni.

Muškarci sa obe strane fronta: Sukob policije i Zukorlićevih pristalica u Novom Pazaru
Photo: Stock

Ono što je posebno zanimljivo i, možda, ključno za ovu priču jeste činjenica da devojke koje su se odlučile za hidžab, to rade zbog osećaja pripadnosti ili da bi se priključile nekoj vrsti opšteprihvaćenog trenda. Naime, u osetljivim godinama, kada mladi ljudi i inače tragaju za svojim identitetom, devojke pokušavaju da se identifikuju sa grupom koja će ih vrednovati na njima blizak način. U društvu poput našega, izrazito tradicionalnom i tranzicionom, sa nerešenim ili pogrešno rešenim identitetima, u društvu iz koga neprestano dolaze oprečne i nedosledne poruke i koje je vrednosno u potpunosti devastirano, veliki broj mladih se okreće religiji tražeći čvrsto uporište oko koga će da formira svoje stavove. Verske institucije, takođe, prolaze kroz procese tranzicije i promena, ali u ovom trenutku, nažalost, šalju više pogrešnih nego kvalitetnih poruka i daju više pogrešnih nego kvalitetnih rešenja. S druge strane, određena vrsta atavističkog i udvoričkog odnosa prema religijama, ali i izrazit nedostatak kritičkog odnosa prema svemu što nas okružuje, doprineli su da se sve što dolazi sa strane verskih zajednica potpuno nekritički prihvata i praktikuje. Takvo okruženje idealno je za manipulaciju i proturanje i širenje stavova koji neretko mogu biti i veoma opasni, ali ih crkve i druge verske zajednice upravo zato i koriste ili, tačnije, zloupotrebljavaju.

Ovde se vraćamo na početak priče i dolazimo do onoga što jeste ključni problem, tj. zašto u ovom trenutku, u Sandžaku, ovo nije samo rasprava o hidžabu već je politička tema par excellence. Suština je u tome da muftija Zukorlić očajnički traži saveznike za svoju politiku i da ne bira načine i sredstva da to uradi, kao ni one koje će da zloupotrebi. Bez obzira na to što je javnosti jedan ovakav događaj serviran kao spontan i kao izvorno pokrenut od samih žena, ovo je, očigledno, vrlo pripreman i kontrolisan proces. Čitava ikonografija, uloge, izgovoreni tekstovi, čak i upadljivo fizičko odsustvo muftije Zukorlića na tim tribinama, govore o njegovoj sveprisutnosti i potpunoj kontroli svega što se dešava u Islamskoj zajednici i oko nje, kao i u političkom miljeu koje je počeo da stvara. Iz svega, znači, treba da proistekne poruka kako u Sandžaku vlada neupitna i opšteprihvaćena atmosfera vrednosnog sistema čija je suština islam. Dakle, nema dvojbe da je u takvom okruženju muftija Zukorlić jedini i najbolji politički izbor. Poslednjih godina bilo je očekivano i prirodno da učenice medrese ili studentkinje Fakulteta za islamske studije nose hidžab, oko toga se nisu pravili nikakvi posebni događaji koji privlače pozornost javnosti, ali u trenutku kada je Zukorliću neophodna podrška za političko delovanje i stavljanje svih institucija pod njegovu kontrolu, „igrokaz“ koji je izveden na ove dve tribine i te kako ima značenje i poruku. Kao neki svevideći Orvelov Veliki brat, Zukorlić nam jasno poručuje kakvo je ponašanje prihvatljivo, a kakvo nije, on jasno iscrtava model današnje žene koji on prihvata i koji neće biti anatemisan od strane njih, odabranih.

S druge strane, veoma indikativno, u Glasu islama u par navrata se eksplicitno ocrnjuju žene iz NVO sektora u ovom regionu, širi se govor mržnje, a mi se prikazujemo kao monstrumi koji se „udaljavaju od svoje iskonske obaveze podizanja porodice“. Oni koji vrište do neba da su im ugrožena ljudska prava, obilato i bezobzirno krše tuđa prva na najprimitivniji način, uvredama koje ne priliče ni najnižem sokačarskom nivou.

Polako, ali sigurno, Zukorlić dodaje ciglu po ciglu svojoj maloj džamahiriji u kojoj će biti neprikosnoveni vođa i vlasnik svega što u tom vilajetu diše i hoda. Jer, samo u takvom okruženju njegov opstanak je moguć, a vlast za kojom tako otvoreno čezne ostvariva. U suprotnom, u društvu koje gaji misleće ljude, „neposlušne“ žene i kritički nastrojenu mladež, ni Zukorliću, ali ni bilo kom drugom autoritarnom, samovoljnom i samodovoljnom lideru neće biti mesta.

* Autorka je direktorica NVO URBAN-IN iz Novog Pazara

Leave a Response »

 

Podeljene knjige na bosanskom jeziku Friday, Feb 11 2011

Novi Pazar – Centar za bošnjačke studije (CBS) iz Tutina u proteklih dvadesetak dana realizovao je akciju poklanjanja knjiga na bosanskom jeziku školskim i gradskim bibliotekama u svih šest sandžačkih opština.

Akcija je završena juče uručivanjem poklona novopazarskim srednjim školama i Državnom univerzitetu. Poklone je dobilo 66 školskih i gradskih biblioteka. Centar za bošnjačke studije knjižni fond u ovim ustanovama obogatio je sa po devet naslova iz istorije, književnosti, kulture i bosanskog jezika. Uz publikacije iz svoje izdavačke delatnosti, CBS je poklonio udžbenike i skripte za nastavni predmet Bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture od I do VIII razreda. Školske i gradske biblioteke u ovom regionu su dobile 1.287 primeraka knjiga u ukupnoj vrednosti od 775.300 dinara.
Predstavnicima novopazarskih srednjih škola i Državnog univerziteta knjige su juče uručene u prostorijama Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) u Novom Pazaru. Centar za bošnjačke studije jedina je izdavačka kuća u Srbiji koja štampa izdanja na bosanskom jeziku i na njenom čelu je Esad Džudžević, narodni poslanik i predsednik IO BNV u tehničkom mandatu.

Leave a Response »

 

Mujo Muković napušta SDP i Ministarstvo za infrastrukturu Friday, Feb 11 2011

NOVI PAZAR – Mujo Muković, potpredsednik Sandžačke demokratske partije (SDP), čiji je osnivač ministar Rasim Ljajić, podneo je danas ostavku na sve stranačke funkcije, kao i na funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za infrastrukturu.

Muković je Tanjugu rekao da odluku o ostavkama nije doneo na prečac, da je pokušavao mnogo toga da promeni, ali da mu to, nažalost, nije pošlo za rukom.

Upitan da li njegove ostavke znače i potpuni “raskid” sa bavljenjem politikom ili će se prikloniti nekoj od sandžačkih političkih opcija, on je rekao da o tome nije razmišljao, da nema dogovorene aranžmane sa bilo kim, da će se najpre “malo odmoriti.

Muković, međutim, nije isključio mogućnost da će se kasnije ponovo uključiti u politički život Sandžaka.

Inače, Muković je naveo da je ostavku na stranačke funkcije podneo zbog nedostatka minimuma političke odgovornosti i volje za promenama unutar stranke kako u smislu kadrova, tako i u pogledu politike stranke, čak ni posle katastrofalnog rezultata na izborima za Nacionalni savet Bošnjaka, juna prošle godine.

“Kao jedan od osnivača SDP, ne želim da učestvujem u daljem propadanju stranke koja se sa pozicije najjače sandžačke i bošnjačke partije svela na usku interesnu grupu sastavljenu od nesposobnog rukovodstva, koje je instalirano, nakon što je osnivač stranke Rasim Ljajić, formirao Socijaldemokratsku partije Srbije sa sedištem u Beogradu”, naveo je Muković.

Muković je kazao da je ostavku na funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za infrastrukturu Vlade Srbije podneo kao logičan potez nakon ostavke u stranci, ali i “zbog diskriminatorskog odnosa Vlade Srbije prema bošnjačkom narodu i sandžačkoj regiji”.

“Ne želim da budem jedan od onih koji će sprovoditi posebne programe za tobožnje ulaganje u Sandžak jer, umesto da je to stalna politika Vlade, ona te programe donosi kako bi prevaspitavala građane Sandžaka i gušila političke neistomišljenike”, naveo je Muković.

Inace Mukovic je do sada par puta napustao Ljajica a vise puta svojim izjavama i sam sebe demantovao.

PODSECANJE NA NEKE OD IZJAVA MUJA MUKOVICA:

Hodzic nesporazum Mukovića i odbora u Tutinu

Predsednik Sandžačke demokratske partije Rešad Hodžić izjavio je danas da se iz teksta ostavke dosadašnjeg potpredsednika stranke Muja Mukovića može zaključiti da postoji očigledan nesporazum između njega i odbora SDP u Tutinu.
“Mi smo u Tutinu napravili neke promene kako bi u ovoj opštini na sledećim izborima ostvarili bolje rezultate. Čini mi se da je tu nastao i glavni problem sa Mukovićem, a moguće je i to da je ovaj tekst ostavke sastavljen u kancelarijama neke druge stranke”, rekao je Hodžić.

On je istakao da u SDP nema nikakvih problema i da ta stranka funkcioniše normalno.

“Moguće da je Muković našao utočište negde na drugoj strani – to će veoma brzo videti. Žao mi je što se dešavaju ovakve stvari, ali možda je i ovo način da se isfiltrira ljudstvo i kadrovi i da svako ode tamo gde mu je i mesto”, rekao je Hodžić.

Dosadašnji potpredsednik SDP Mujo Muković podneo je danas ostavku na mesto državnog sekretara u Ministarstvu za infrastrukturu Srbije i na sve stranačke funkcije.

Dugogodišnji visoki funkcioner SDP Rasima Ljajića u saopštenju je naveo da je ostavku podneo zbog “nedostatka minimuma političke odgovornosti” i volje za promenama unutar stranke.

“Kao jedan od osnivača SDP, ne želim da učestvujem u daljem propadanju stranke koja se, nakon što je Rasim Ljajić formirao Socijaldemokratsku partiju Srbije sa sedištem u Beogradu, sa pozicije najjače sandžačke partije svela na usku interesnu grupu nesposobnog rukovodstva”, naveo je Muković u saopštenju.

Mukovićje objasnio da je njegova ostavka na funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za infrastrukturu logična posledica njegove ostavke u stranci, ali i “diskriminatorskog odnosa Vlade prema bosnjačkom narodu u sandžačkoj regiji”.

 

Leave a Response »

 

Ljajić:Saradnja sa Ugljaninom u interesu naroda Thursday, Feb 10 2011

Gostujući u emisiji “Svedok” na RTS-u, Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike rekao je da sa liderom SDA Sandžaka Sulejmanom Ugljaninom sarađuje u Vladi zarad interesa naroda u Sandžaku ali da neće sarđivati na lokalnom nivou.

”O odnosima sa Ugljaninom i mogu li SDA i SDPS da nastupe zajedno na lokalnom nivou, ministar je odgovorio da sigurno neće nastupiti zajedno, ali da će biti saradnje, u interesu ljudi, siromašnih u Sandžaku, jer Novi Pazar je treći po nezaposlenosti, i to su teme saradnje na republičkom nivou”, objavljeno je na sajtu RTS-a.

O tome da je trenutno u nekoj vrsti sukoba sa muftijom Zukorlićem, rekao je da je ideja autonomije Sandžaka za sve koji tamo žive štetna, da se stvara jedna slika trusnog područja, vlada je donela odluku da Novi Pazar sa još četiri grada ima najveće subvencije za nova radna mjesta, ali do danas se niko nije javio, mnogi turski investitori su dolazili i prolazili. Niko neće da ulaže u politički trusna područja, a takva se slika stvara.

Što se tiče eventualne mogućnosti da ponovljeni izbori za Nacionalni savjet Bošnjaka zaoštre političku klimu u Sandžaku, Ljajić je rekao su odnosi već dovoljno komplikovani, da treba reagovati mudro i hladne glave, dovesti investitore, i otvoriti ljudima u jednom od najsiromašnijih regiona perspektivu.

video mozete pogledati ovde:

Leave a Response »

 

Maršalov, Nemanjin ili Isa-begov tg u N.Pazaru ? Thursday, Feb 10 2011

Novi Pazar – Od pre godinu dana Novi Pazar ima moderno uređen gradski trg koji je centralno mesto svakodnevnog okupljanja stanovnika ovog grada, ali i mesto sa kojeg političari sa skupova upućuju poruke svojim pristalicama. Jedno mesto sa tri imena – Trg maršala Tita, Trg Stefana Nemanje i Trg Isa-bega. Nijedno od ovih imena nije administrativno ozvaničeno i njegovo imenovanje zavisi od političkog trenutka.

Odmah nakon smrti Josipa Broza Tita pokrenuta je inicijativa da se centralno gradsko mesto nazove Trg maršala Tita. Inicijativa nikada nije ozvaničena odlukom tadašnjih opštinskih vlasti, ali se pretvorila u stalno ime, pa i sada na nekim zvaničnim pozivima stoji da je mesto događanja Trg maršala Tita.

Od pre nekoliko godina, prvaci koalicije Sulejmana Ugljanina na predizbornim mitinzima pristalice pozdravljaju sa Trga Isa-bega Isakovića, osnivača Novog Pazara. Od prošle godine ovaj naziv upotrebljavaju i zvaničnici Islamske zajednice (IZ) u Srbiji i institucija okupljenih oko nje. Na trgu se nalazi i zgrada Fakulteta za islamske studije.

To mesto moglo bi da se zove i Trg Stefana Nemanje, osnivača prve srpske države. Već desetak godina Udruženje „Ras“ insistira da se ispred zgrade gradske uprave postavi bista Stefana Nemanje, koja se čuva u trezoru jedne ovdašnje banke. Predsednik tog udruženja Dobrosav Nikodinović često se oglašava saopštenjima sa istom inicijativom i pisanjem pisama nadležnim institucijama. Pomoć je zatražio i od zaštitnika građana Saše Jankovića, koji je pre nekoliko dana uputio pismo gradskim vlastima i zatražio podrobne informacije o tome. Mirsad Jusufović, predsednik Gradske komisije za imenovanje ulica i trgova, kaže da se Udruženje „Ras“ nikada nije obratilo ovoj komisiji već se „obraćalo na pogrešne adrese gradske administracije“.

– Odluka o preimenovanju gradskog trga u Trg Isa-bega Isakovića biće doneta na svečanoj sednici Gradske skupštine koja će biti održana povodom pet i po vekova od osnivanja Novog Pazara. Niko nema ništa protiv Stefana Nemanje, ali on nije osnovao ovaj grad, već srpsku državu. Forsiranjem ovakvih priča ne doprinosi se stabilnosti među narodom koji živi ovde – naglašava Jusufović i dodaje da osnivač Novog Pazara ima uličicu u gradu, a ime osnivača srpske države nosi najveća gradska ulica.

Leave a Response »

 

Novopazarska “Sloboda” kupljena preko Belizea? Wednesday, Feb 9 2011

Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) objavio je na svom sajtu http://www.cins.org.rs istraživanje u kom se navodi da su menadžeri kompanije za promet nekretninama Delta real estate Miroslava Miškovića učestvovali u kupovini nekretnina u Srbiji u vrednosti od preko 40 miliona evra – u ime off shore kompanije iz Belizea nepoznatog vlasnika. Prema tom istraživanju, Mišković je preko Ćerima Šemsovića za tri miliona evra kupio i novopazarsko preduzeće “Sloboda”.

Sajt E-novine ( http://www.e-novine.com ) u tekstu Miškovićevi of-šor milioni iznosi složene detalje o tome kako je formirana off shore kompanija preko koje Delta kupovala firme u Srbiji, ali i zemljama regiona.

Svako od nas sa 3.000 dolara viška može da pozove advokatsku kancelariju na Belizeu i oni će mu rado formirati i registrovati of-šor kompaniju sa računom u tamošnjoj banci, navodi se u tom tekstu.

 

Na veb sajtovima kancelarije i agencije, mogu se pročitati informacije o tome kako vaša kompanija Belizeu neće plaćati nikakve poreze, neće izveštavati o završnim računima i niko neće saznati ko je vlasnik ili kako posluje vaše preduzeće, čak ni istražni organi Srbije ili Sjedinjenih Država, zato što Belize nema potpisane sporazume o razmeni tih informacija ni sa jednom zemljom na svetu.

Grupa dvadeset najrazvijenijih zemalja sveta označila je Belize za jednu od pet država u kojima se pere najviše prljavog novca na svetu. Prošle godine, britanski „Gardijen“ je pisao da se Belize nalazi pred sankcijama zbog neažurnosti u pokretanju postupka za potpisivanje međunarodnih sporazuma o razmeni informacija o oporezivom novcu sa drugim zemljama sveta.

Neko je i pozvao advokatsku kancelariju „Argueles & Company“ koja na istoj adresi u Belize Sitiju, New Road 35, ima i agenciju za registraciju preduzeća „Orion“ i – prvog januara 2007. godine, uspešno su, na sopstvenu adresu, registrovali preduzeće „Vanity International Corporation“. Pravi vlasnik je, shodno zakonima Belizea, nepoznat.

Manje od mesec dana kasnije, na drugom kraju planete, u Novom Pazaru, Ćerim Šemsović, jedan od najznačajnijih tamošnjih biznismena, osnovao je preduzeće „Fexiko DOO“ i prebacio na njega svoj tržni centar, koji su veštaci procenili na vrednost od oko 3 miliona evra, spremivši ga tako za prodaju. Ovo je potpuno legalna praksa u Srbiji i preduzeća na ovaj način trguju nekretninama zato što se tako plaća manji porez u odnosu na kupovinu samo nekretnine.

A prodaja je usledila brzo. Tri meseca kasnije, „Fexiko“ je prodat.

„Da, ‘Fexiko’ je imao biznis sa ‘Slobodom – Novi Pazar’,” rekao je Čerim Šemsović za CINS u telefonskom razgovoru. ”Ja sam to zajedno sa “Deltom” kupio, pa sam ja njemu onda prodao, ovaj, ‘Delti’… Tako da, eto da kažem da nije to samo “Fexiko” nego i moji udeli u ‘Slobodi’. Fiktivno sam ja kupac, ali realno, pedeset-pedeset sam kupio Slobodu sa Deltom i ja sam moj deo… Komplikovana je to dosta priča.”

Novopazarci sa malo dužim pamćenjem se svakako sećaju kada je novopečeni vlasnik “Slobode” tadašnjim radnicima doveo muziku i izveo ih u krug preduzeća da se, uz kamere jedne lokalne televizije (isto veče je gradu prikazan i snimak svečanosti) raduju dolasku novog vlasnika. Danas je u krugu tog istog preduzeća smešten veliki kineski tržni centar.

Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je „Fexiko“ prodat preduzeću „Vanity International Corporation“ sa Belizea, a ne nekom od preduzeća Miroslava Miškovića, registrovanih u Srbiji. Šemsović u razgovoru sa CINS-om nije ni pomenuo „Vanity“. Otkud sad tu „Delta“?

Čim je „Vanity“ kupio „Fexiko“, preduzeće je prebačeno u „Deltinu“ zgradu u Beogradu, a na ključne pozicije su postavljeni menadžeri „Delte“. Za prokuristu je postavljen Nemanja Mićanović, direktor za imovinske i pravne poslove „Delta Real Estatea“.

Novinari CINS-a i OČRP-a su posetili poslovnu zgradu “Delte” u Beogradu na čijoj adresi je prijavljen “Fexiko”, ali ga nisu pronašli na listi preduzeća u zgradi. Novinari su ostavili na portirnici broj telefona za kontakt i poruku za “Fexiko”. Trideset minuta kasnije, sekretarica “Delta Real Estatea” je pozvala novinare CINS-a rekavši da su prostorije “Fexika” pored njihovih i da “njih često nema”, primila poruku za “Fexiko”. Predstavnici “Fexika” se nikada nisu javili.

Prema podacima Agencije za privredne registre, „Fexiko“, kao ni sve ostale firme koje je kupio „Vanity“ u Srbiji, nema stalno zaposlenih.

Miroslav Mišković nije odgovorio na poruke koje su CINS i OČRP ostavili za njega u odgovarajućim službama “Delte”. Niko drugi iz „Delte“ nije reagovao.

Leave a Response »

 

BNV U TEHNICKOM MANDATU “ZBIRKE NA BOSANSKOM JEZIKU” Wednesday, Feb 9 2011

NOVI PAZAR – Izvršni odbor Bošnjačkog nacionalnog veća “u tehničkom mandatu” zatražio je danas od ministra prosvete Žarka Obradovića poštovanje prava na obrazovanje na bosanskom jeziku za sandžačke Bošnjake u Srbiji.

U saopštenju tog veća se ističe da je, u okviru priprema za polaganje završnog ispita – male mature za školsku 2010/2011. godinu, Ministarstvo prosvete izdalo zbirke zadataka iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i matematike na svim jezicima manjina osim bosanskog.

Zbirke su, pored srpskog, izdate i na jezicima sedam nacionalnih manjina – hrvatskom, mađarskom, albanskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i bugarskom jeziku, navodi Izvršni odbor Bošnjačkog nacionalnog veća i traži od ministra da one budu štampane i na bosanskom jeziku.

“S obzirom da zbirke zadataka, u skladu sa zakonom i obavezujućim međunarodnim dokumentima, nisu štampane na bosanskom jeziku, na taj način najdrastičnije je povrijeđeno i onemogućeno ostvarivanje prava na obrazovanje na maternjem jeziku pripadnicima bošnjačkog naroda u Republici Srbiji, čime su sandžački Bošnjaci dovedeni u diskriminatorski položaj”, piše, između ostalog, u saopštenju Veća.

Bošnjačko nacionalno veće, čiji je predsednik Sulejman Ugljanin, radi u takozvanom “tehničkom mandatu” do izbora novog Veća, koje nije izabrano zbog sporenja i nejedinstva u Islamskoj zajednici.

Leave a Response »

 

BNV za zbirke na bosanskom jeziku Tuesday, Feb 8 2011

Novi Pazar — Bošnjačko nacionalno veće tražilo je da, u okviru priprema za polaganje završnog ispita – male mature, zbirke zadataka budu štampane i na bosanskom jeziku.

Izvršni odbor Bošnjačkog nacionalnog veća zahtev je uputio ministru prosvete Žarku Obradoviću navodeći da je time ugroženo pravo obrazovanja na maternjem jeziku.

“Na taj način najdrastičnije je povređeno i onemogućeno ostvarivanje prava na obrazovanje na maternjem jeziku , čime su sandžački Bošnjaci dovedeni u diskriminatorski položaj”, navodi se u pismu BNV.

Veće je u posebnom saopštenju pozvalo relevantne političke stranke, institucije i organizacije koje okupljaju sandžačke Bošnjake u Srbiji, da učestvuju u novoj kampanji upisa u posebne biračke spiskove.

“Pozivamo i nadležne službe u gradskim i opštinskim upravama u Sandžaku da ažuriraju spiskove i isprave mnoge nedostatke uočene prilikom održavanja prošlogodišnjih izbora za Bošnjačko nacionalno veće”, navodi se u saopštenju.

Leave a Response »

 

NOVI PAZAR DOBIJA GAS!? Monday, Feb 7 2011

Sutra potpisivanje posebnog sporazuma sa Slovačkom

BEOGRAD, 7. februara 2011. (Beta) – Ministar rudarstva i energetike Srbije Petar Škundrić potpisaće sutra u Beogradu posebni sporazum o saradnji sa ministrom privrede Slovačke Jurajem Miškovim.

“Posebnim sporazumom ministartsva će podržavati projekat izgradnje gasovodne mreže u Srbiji na trasi Aleksandrovac-Novi Pazar-Tutin što će biti realizovano kroz direktnu saradnju između Javnog preduzeća “Srbijagas” Novi Sad i Slovačkog konzorcijuma pod vođstvom kompanije “EUROFRAME””, navodi se u saopštenju iz Ministarstva energetike.

Ministarstvo rudarstva Srbije i Ministarstvo privrede Slovačke potpisali su 3. decembra 2009. godine Protokol o unapređivanju ekonomskih odnosa u oblasti energetike i rudarstva kojim je predviđena saradnja u oblasti energetike i rudarstva.

Prema tadašnjim najavama, gradnja podzemnog skladišta gasa kapaciteta 500 miliona kubika i 100 kilometara magistralne gasovodne mreže od Aleksandrovca, preko Brusa do Novog Pazara i Tutina, sa mogućnošću povezivanja sa Leposavićem, trebalo je da počne tokom 2010. godine.

Vrednost radova je tada procenjena na oko 40 miliona evra, dok bi prva faza gasovoda do Novog Pazara koštala oko 10,5 miliona evra.

Leave a Response »